Ovaj film istražuje situaciju u srpskoj tekstilnoj i obućarskoj industriji kada je reč o kršenju radnih prava, posebno o preprekama sindikalnom organizovanju i mizernim zaradama. Situacija u Srbiji nije izolovana nego predstavlja realnost koju živi više od 1,7 miliona radnica i radnika u zemaljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope.

Kršenja radnih prava su direktan rezultat neujednačenih odnosa moći u globalnim lancima snabdevanja tekstilom i obućom između radnika s jedne strane i brendova i trgovaca na malo s druge. Ovom disbalansu doprinose promene radnog zakonodavstva koje su pokrenule vlade koje se često rukovode neoliberalnom mantrom „strani investitor najbolje zna“. Adaptacijom izmena i dopuna Zakona o radu 2014. godine Skupština Srbije povećala je fleksibilnost tržišta rada što je dovelo do dalje degradacije radnih prava u zemlji. Usvojene izmene su ozbiljno uticale na prava radnika, uključujući izmene prava na otpremine, naknade za bolovanje i plaćeno odsustvo, kao i slabljenje položaja sindikalnih predstavnika i prava radnika na kolektivno pregovaranje.

Još jedno goruće pitanje u sektoru tekstila i obuće u Srbiji su plate koje su nedovoljne da radnici žive elementarno dostojanstveno. S obzirom na ovakvu situaciju, mnogi su primorani da rade prekovremeno, imaju drugi izvor prihoda, bave se samostalnom poljoprivredom i stalno reprogramiraju kredite. Da bi nacionalno zakonodavstvo zaštitilo radnike i njihove predstavnike, neophodno je ograničiti moć multinacionalnih korporacija na globalnom nivou. U tom smislu, obećavajući je sve veći broj međunarodnih pravnih inicijativa za obaveznu odgovornost multinacionalnih korporacija za ljudska prava duž čitavih njihovih lanaca snabdevanja. Mnoge od ovih inicijativa preciziraju da ove odgovornosti treba da uključe pravo platu za život.

Izvor:Facebook.com