PRVO GOSTOVANJE ALENA BADJUA U REGIONU

Edicija Jugoslavija u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad i Domom kulture studentski grad Novi Beograd, sa velikim zadovoljstvom najavljuje gostovanje Alena Badjua (Alain Badiou), francuskog filozofa i jednog od najznačajnijih mislilaca današnjice. Badjuova prva poseta Beogradu i Novom Sadu biće obeležena serijom predavanja i razgovora sa publikom.

Program gostovanja:

– 12. januara, od 18 časova – predavanje „Živi prezent i politički subjekt“, velika sala Doma Kulture Studentski grad, Beograd. Nakon predavanja sledi podijum-diskusija sa Badjuom (u organizaciji Edicije Jugoslavija), kao i razgovor sa publikom;

– 13. januara, od 19 časova – projekcija filma „Kineskinja“ (La Chinoise, Jean-Luc Godard, 1967.), Badjuov razgovor o Žan-Lik Godaru, velika sala Doma Kulture Studentski Grad. Beograd;

– 14. januara, u 19 časova – razgovor o „Obaveznom pozorištu” (teze iz njegove knjige „Rapsodija za teatar“ (Rhapsodie pour le theatre), Ùjvidéki színház/ Novosadsko pozorište. Novi Sad.

Prva dva susreta vodiće se na engleskom jeziku, dok će poslednje, novosadsko, biti organizovano uz simultani prevod. Ulaz slobodan.

Adrese:
Dom Kulture Studentski Grad –
Bulevar Zorana Đinđića 179 (bivši Bulevar Avnoja), 11070, Novi Beograd
Újvidéki Színház – Novosadsko pozorište –
Jovana Subotića 3-5, 21000 Novi Sad

Alen Badju (Alain Badiou), filozof, matematičar, romansijer, dramaturg, osnivač Instituta za hilosophie française contemporaine), profesor na Ecole Normale Superieure u Parizu, jedan je od najproduktivnijih i najuticajnijih mislilaca današnjice. U svom povratku na platonistički pojam Istine, Badju u centar svog filozofskog sistema smešta četiri procedure istine koje filozofija prepoznaje kao univerzalne i večne: matematiku, umetnost, ljubav i politiku. Konstatujući da se nalazimo u eri ponovnog rođenja istorije, o čemu svedoči globalni talas narodnog bunta, francuski filozof pažljivo reinterpretira poraze revolucionarnih sekvenci (Francuska revolucija, Oktobarska revolucija, Kulturna revolucija u Kini), naglašavajući da se ta iskustva moraju sagledati kao putokazi, a ne stranputice, za jednu novu politiku emancipacije. Istrajan borac novog tipa politike, vanpartijske orijentacije, Badju zaključuje da se istinska politika misli, a ne glasa. Politika emancipacije jeste mišljenje novog, a nikako kompromis sa logikom „kapital-parlamentarizma“ i njegovim bezidejnim izdancima „demokratskog materijalizma“. Toj ideji veran je više od 40 godina.

Poslednje objavljene knjige: Logike Svetova (Logiques des mondes, Seul, 2006) Drugi manifest za filozofiju (Second manifeste pour la philosophie, Fayard, 2009); Pohvala ljubavi (Éloge de l’amour, Flammarion SA, 2009), Vitgenštajnova antifilozofija (L’antiphilosophie de Wittgenstein, Nous 2009); Komunistička hipoteza (L’hypothèse communiste, Lignes, 2009), Ponovno rođenje istorije (Le Rèveil de l’histoire, Lignes, 2011).

Na srpsko-hrvatskom jeziku objavljeno je nekoliko izdanja tekstova Alena Badjua, od kojih izdvajamo: 4 Maja 1968 (iz komunističke hipoteze), 2010. Edicija Jugoslavija (sveska br.1), O mračnom raspadu; D’un désastre obscur, Edition de l’Aube, 1991. Mračni raspad, O kraju Državne istine, englesko i hrvatsko-srpsko izdanje sa pogovorom, Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin, Zagreb, 2009.

---