Lampeduza je najjužnije italijansko ostrvo, udaljeno stotinjak kilometara od obala Afrike, što ga čini najbližom tačkom za one koji pokušavaju da se domognu Zapadne Evrope. U tim svojim pokušajima decenijama stradaju mnogi ljudi, a najmasovniji potop dogodio se 3. oktobra 2013. godine, kada se na oko pola kilometra od Lampeduze zapalio i prevrnuo brod sa oko 500 imigranata, pri čemu se udavilo njih oko 300. Lampeduza ovde izranja kao masovna grobnica, ona je simbol palih pred granicama evropske tvrđave kojih je do sada, prema procenama UN, bilo oko dvadeset hiljada.
Ovaj ciklus predstavlja malo podsećanje na te izgubljene živote, ali i na živote onih koji su uspeli da se domognu evropskih država, na njihovu svakodnevnu borbu za mogućnost preživljavanja i dostojanstveno življenje. Svaki film je priča o ljudima koji žive u zakonskom vakuumu, razapeti između zakona pred kojim su kriminalci, i kriminalaca i izrabljivača koji ih koriste kao najjeftiniju radnu snagu i seksualno roblje. To je svojevrsna obespravljenost pred vladavinom prava. Ujedno, ovo je prilika da preispitamo i sramni odnos našeg društva prema tražiocima azila koji žive u nehumanim uslovima u Subotici, Banji Koviljači i drugim mestima.
Kao primer za humaniji odnos nam mogu poslužiti i junaci filmova koji, napuštajući granice zakonskih i društvenih praksi, postaju simbolički građani Lampeduze: “Lampeduza je prvo mesto susreta, pravog i simboličnog, nas posmatrača i tih muškaraca, žena i dece koji se hvataju za njene grebene i traže pomoć. Lampeduza i njenih 6.000 stanovnika nikad nisu, tokom ove tragične decenije, izgubili sposobnost zdravog rasuđivanja i onu običnu ljudskost koja ne pravi razliku između građana i ilegalnih useljenika.” – Fabrizio Gatti (http://pescanik.net/
Dragan Đunda
……………………..
PROGRAM CIKLUSA
Ponedeljak, 9. februar
19h Avr (Le Havre), 2011, 93’
Režija: Aki Kaurismäki
U luci Avr, čistač cipela, Marsel Marks, sreće tamnoputo dete koje se skriva od policije, pokušavajući da stigne do Londona. Iako nijedan od njih ne razume jezik drugog, kroz niz komičnih i pomalo utopijskih scena, u svom klasičnom maniru, Kaurismaki nam prikazuje njihovu borbu. Film je na festivalu u Kanu nagrađen sa tri Zlatne palme.
21h Prelepo (Biutiful), 2010, 148’
Režija: Alejandro González Iñárritu
Uksbar, kojeg glumi odlični Havier Bardem, zarađuje za život eksploatišući ilegalne imigrante. Saznavši da će uskoro umreti, on pokušava da finansijski obezbedi svoju decu, ali se izgleda sa svešću o kraju u njemu budi i osećajnost i krivica za one na kojima zarađuje. Film, takođe, na veran način odslikava nemoć imigranata uhvaćenih u mrežu posladavaca i policije, koja takođe na njima zarađuje. Bardem je za ovu ulogu nagrađen na Zlatnom palmom u Kanu, kao i španskom nagradom Goja.
Utorak, 10. februar
19h Lornina tišina (Le silence de Lorna), 2008, 105’
Režija: Jean-Pierre i Luc Dardenne
Jedan od načina da se dobije državljanstvo u zemljama EU je da osoba, uz novčanu naknadu, stupi u brak sa državaljaninom iste, do isteka zakonski predviđenog roka. Potom ta osoba, postavši novi državljanin, stupa u brak sa novim strancem, nastavljajući niz. Nevolja je u tome što se ne može svojevoljno izaći iz posla, postoje poslodavci koji se za to pitaju. Ovo je priča o Lorni, devojci iz Albanije udatoj u Briselu, i njenim pokušajima da izađe iz tog kriminalnog lanca.
Braća Darden su nagrađeni u Kanu Zlatnom palmom za najbolji scenario.
21h Sutra (Morgen), 2010, 100’
Režija: Marian Crisan
Nelu živi i radi blizu rumunsko-mađarske granice koju često prelazi kako bi pecao. Jednom je na putu kući “upecao” nesto neuobičajeno: Turčina koga su ostavili na pola puta jer nije imao dovoljno novca da bi nastavio dalje. Ne razumevši ni reči turskog, Nelu mu pruža hranu i smeštaj, skrivajući ga od graničara, uz obećanje da će mu pomoći da sutra nastavi put – morgen.
Sreda, 11. februar
21h Večnost i jedan dan (Mia aioniotita kai mia mera), 1998, 137 ‘
Režija: Theodoros Angelopoulos
Aleksander je poznati pisac koji je veoma bolestan. Na ulici sreće dečaka iz Albanije kog pokušavaju da prodaju i kog juri policija. Aleksander odlučuje da mu pomogne, pri čemu se polako oprašta od svog života. Za ovo poetično ostvarenje Angelopulos je u Kanu nagrađen dvostrukom Zlatnom palmom.
Četvrtak, 12. februar
19h Dobro došli (Welcome), 2009, 110’
Režija: Philippe Lioret
Bilal je sedamnaestogodišnjak iz Iraka koji pokušava da iz Francuske dođe do Londona u kojem mu živi devojka, ali ne dobija dozvolu francuskih vlasti da pređe granicu jer je ilegalni imigrant, a ne mogu ga deportovati jer je maloletan. Bilal upoznaje trenera plivanja u nameri da prepliva Lamanš.
Film je u Berlinu dvostruko nagrađen.
21h Uvoz izvoz (Import/export), 2007, 141’
Režija: Ulrich Seidl
Film prati živote Olge, medicinske sestre iz Ukrajine, i Pola mladića iz Beča koji pokušavaju da pronađu posao, ona odlazeći u Austriju, a on u Ukrajinu. Groteskni, stereotipizirani i duhoviti prikaz položaja radnika iz istočnoevropskih zemalja na Zapadu.
