Poslušajte savete Tatjane Glogovac o svojim iskustvima
Verovatno ste nekad čuli da strani mediji ove naše zemlje nazivaju “zemljama u razvoju”. Nekima to zasmeta, kažu, vređaju nas. Meni je, naprotiv, ta etiketa sjajna iz sledećeg razloga: stipendije. Puno stipendija! Hoće svet da nam pomogne da se razvijamo pa to ti je. Pogotovo nama mlađima. A ja kažem, okej, razvijmo se!
Možda znate, možda ne, ali postoji niz konkursa, fondova i stipendija za zemlje Zapadnog Balkana (nas). Iz bilo koje oblasti za bilo koju zemlju — Norvešku, Nemačku, Australiju, Ameriku, gde god! Ja sam to otkrila pre nekoliko godina kad sam rešila da unovčim svoje cimanje na faksu. Reko’, kad sam već dobar student, mora da mogu nešto i da dobijem od toga osim zadovoljstva dobro odrađenim poslom i one čuvene republičke stipendije koje se svaki student dobro načekao. I tako sam krenula da se cimam i da tražim raznorazne konkurse, domaće i strane. I našla sam, ne biste verovali šta sam sve našla. Drugari me prozvali Tanja Stipendija. 🙂
Nasuprot onome što ste čuli, nije potrebno biti 10,00 student da biste dobili ovakve stipendije.
Elem, od kako se vratih sa studija čula sam mnogo pitanja vezano za to kako sam dobila stipendiju za studije u inostranstvu, da li je potreban visok prosek, šta mi je sve bilo plaćeno, a je l’ to preko veze. I pošto mislim da bi odgovori pomogli mnogima zainteresovanim za studije napolju, reših da napišem ovaj članak.
Šta mi sve treba?
Nasuprot onome što ste čuli, nije potrebno biti 10,00 student da biste dobili ovakve stipendije. Viđala sam studente koji su upadali sa 7-nešto prosekom, doduše na razmene, a ne na pune studije. Ali, nije loše otići negde na stranu ni na godinu dana. Znači, što se tiče proseka, osmica zna biti skroz ok.
Ima tu, naravno, malo više cimanja oko papira. Biće trenutaka kada ćete pomisliti da će svakog časa i bubreg da vam zatraže. Ali, iskreno, par preporuka, prevedenih dokumenta i jedno motivaciono nisu ništa naspram svega što možete da dobijete.
A šta dobijam tačno?
1. Odlazak u stranu zemlju po izboru na par meseci, jednu, dve, ili, ako upišete doktorske, više godina.
2. Sve plaćeno! I to stvarno sve — stipendija koju sam ja primala pokrivala mi je i povratnu kartu Lufthansom (ne Rajanerom!), školarinu, zdravstveno osiguranje i finu mesečnu stipendiju koju sam dobijala čak i u letnjim mesecima kad ne studiram već putujem.
3. Mogućnost da se usavršavate na najboljim svetskim univerzitetima.
4. Priliku da putujete kao što (verovatno) nikad niste.
5. Dragoceno iskustvo koje pamtite ceo život.
6. Mogućnost da upoznate zemlju iz ugla nekoga ko tamo živi, a ne samo da boravite na odmoru kraći period.
7. Priliku da ne radite još par godina.
Ovo zadnje treba obrazložiti. Od ljudi mojih godina, uglavnom srećem dve vrste: one što razvlače osnovne studije kako ne bi radili i one koji su završili na vreme pa se sad kaju što nisu odužili i moraju da rade. Ni jedna ni druga opcija nisu dobre; ovi prvi žive na teret roditelja (nemojte to da radite, i roditelji imaju dušu!) pa se osećaju loše zbog toga, a ovi drugi, pa, rade.
Svi vam govore kako posle studija morate da nađete posao. E, pa, ne morate vi ništa! I ako želite, možete ceo život da studirate. Znam takve ljude; jedan od njih ima 40 godina, a ovaj drugi je završio dva doktorata, jedan u Evropi, drugi u Rusiji, sve o tuđem trošku! Naravno, to su pomalo i preterivanja. Vidite sami koliko dugo želite da ne radite, verovatno ćete u jednom trenutku osetiti potrebu da dajete sebe nečemu. E, tad nađite posao!
Gde da nađem/kako da saznam za te konkurse?
Evo nekoliko korisnih programa/portala razvrstanih po zemljama. Ako znate za još kakve konkurse za koje mislite da bi drugima pomogli, pišite nam, dodaćemo.
Srbija, Crna Gora, Bosna: Erasmus Mundus, JoinEU-SEE, Sigma, Visegradfund, CEEPUS,HeySuccess, Mladiinfo, EUROWEB+, SUNBEAM, CEU, Studyinsweden.se, S4WB.EU,Kakonamaster.com
Hrvatska: Stipendije.info, CEEPUS, HeySuccess, Mladiinfo, Erasmus+ (engleski sajt),Mobilnost (hrvatska verzija), DAAD, CEU
Srbija: Erasmus+, Centar za razvoj karijere, DAAD, Campus Europae
Bosna: Još malo o Erasmus Mundus projektima, informacije za studente Univerziteta u Sarajevu, DAAD
Crna Gora: Erasmus+, stipendije stranih vlada, Global UGRAD Montenegro, Montenegrin Youth Power, DAAD
Ako vam je ovo malo, imate još i Studyportals.eu i Scholarshipportal.eu.
Neki od programa vam pokrivaju troškove života, drugi ne. Zato vrlo zgodno dođe stipendija Fonda za mlade talente Republike Srbije aka Dositeja (za studente Republike Srbije). To je pomoć države koju dobijate ako upišete redovne studije u inostranstvu i imate prosek preko 8,5. Iznos varira od godine do godine, poslednjih godina bio je 5000-7000 evra godišnje. Što se tiče ostalih zemalja, uvek postoje dodatne mogućnosti finansiranja, samo kopajte.
Ovi linkovi su daleko od iscrpne liste mogućnosti. Tražite po netu, maltene univerziteti svake zemlje imaju neki konkurs za strane studente zato što žele da budu vidljivi na internacionalnom nivou a i da bi prigrabili najbolje strane studente za sebe. Postoji tu bukvalno hrpa zadužbina, fondova, fondacija i kompanija, stranih i domaćih, koji daju pomoć za studiranje u inostranstvu, ali i jednokratna finansijska sredstva studentima koji ostaju u zemlji. Jedna od takvih je stipendija Zadužbine Studenica koju sam svojevremeno dobijala i iznosila je 1500$ godišnje (taman za leto!). U Crnoj Gori, na primer, postoji Atlas fondacija, koja dodjeljuje stipendije na godišnjem nivou najboljim studentima univerziteta u CG. I najbolje od svega je što su svi ti konkursi javni, dostupni na netu, tako reći, na izvol’te. Samo čačkajte po netu, nećete verovati šta sve možete naći! Ako vam to nije motivacija da učite, onda ne znam šta je. 🙂
Okružite se informacijama koje su vama bitne! A kako, pita neko? Ja imam dva jednostavna načina za to: Fejsbuk i mejl.
E sad, konkursi stalno izlaze, tokom cele godine, ali trik je u tome da dobijete pravu informaciju u pravo vreme, tj. da ne propustite rokove za prijavu i da imate dovoljno vremena da spremite neophodnu dokumentaciju. Okružite se informacijama koje su vama bitne! A kako, pita neko? Ja imam dva jednostavna načina za to: Fejsbuk i mejl. I jedno i drugo posećujete, sigurna sam, skoro svaki dan. E, učinite nešto lepo za sebe i taj virtuelni svet obogatite korisnim informacijama. I sledeći put, umesto slika beba, kučića i mačića, neka vas vaš Fejsbuk zid izveštava o konkursu za master u Bavariji, doktorske na Novom Zelandu ili gde vam se već ide. A za mejl, ‘subskrajbujte’ se na sajtove za koje mislite da imaju potencijalno korisne informacije tako da svi novi konkursi stižu pravo u vaš inboks. To je moj sistem i ništa mi ne promiče.
I da, znate one postere što svako malo budu zalepljeni po faksu, one velike — u boji? Bacite pogled s vremena na vreme, na štošta interesantno možete naići. Ja sam tako dve godine zaredom putovala u Prag, za đaba. Sve uračunato, put, hotel, hrana. ZPU je to tad organizovao, trebalo je samo dostaviti prosek ocena i prosek prihoda po članu domaćinstva, tražilo se da prvi bude što viši, a ovaj drugi što niži — a kako većini nas roditelji ionako nemaju bog zna kakve prihode, ovu drugu stavku možemo olako ispuniti za bilo kakav konkurs ovog tipa. 😉
Izbor zemlje
Naravno da svi hoće u Španiju, da ih greje sunce dok se brčkaju u moru. I sasvim sam sigurna da je većina ljudi sa naših prostora bar u jednom trenutku pomislila kako bi trebalo da nauči jezik i zapali za srpsku Meku zvanu Nemačka. Ali, treba imati na umu bolonjsku inflaciju desetki, te i jaču konkurenciju. Ne mogu svi dobiti taj zapad. Primera radi, ja sam jedne godine konkurisala za program u Belgiji i odbili su me zbog nedovoljnog akademskog uspeha — 9,5 mi je bio prosek, inače. Tako da, ako već znate da nemate jak prosek, idite na zemlje koje se manje traže. Verujte mi, svuda će vam biti lepo. Ja sam dve godine provela u Letoniji, 6 meseci mi je zima trajala! I opet, ne bih menjala to iskustvo ni za kakvu drugu zemlju.
Dalje, jedna od prednosti manje traženih (uglavnom istočnoevropskih) zemalja jesu znatno niži troškovi života. Sa 1000 evra mesečno koje većina EU konkursa daje jedva ćete se krpiti u Belgiji dok ćete u Češkoj živeti kao kralj! Generalno gledano, lagan život u Istočnoj Evropi u proseku košta 500-600 evra mesečno, što znači da vam mesečno pretekne bar 400 evra na putovanja/štek/pomoć porodici — koji god da su vam prioriteti. A kad god vam zima zasmeta, tu su Rajan i Vizer (ili naš Priručnik) i topliji krajevi. Ako zatreba, uvek se možete izvući sa nekoliko dana predavanja. Pa nije to posao. 😉 Za te dve godine života u Letoniji samo prvi mesec nisam putovala van zemlje. Čik to izvedite u Danskoj!
Prijavljujte se za programe za koje ste iskreno zainteresovani
Nije poenta dobiti bilo šta samo da biste otišli iz zemlje ili putovali. Radi se o tome da studirate nešto do čega vam je stvarno stalo, nešto što će unaprediti kvalitet vaših misli i pomoći u vašem budućem razvoju. Ako se budete prijavljivali samo da bi se prijavili, bićete provaljeni. Zamislite koliko ljudi šalje uvek iste prijave sa identičnim frazama u motivacionim pismima: “Ja hoću da se razvijam / upoznajem nove kulture” i slično. Budite originalni i prirodni. Kad je čovek ozbiljan i iskren u svojoj nameri, to se i te kako oseti i u motivacionom pismu. Neka vaše želje i aspiracije zrače iz vašeg pisma.
Ko će mene da primi od toliko ljudi?!
I da, odbijaće vas. Znam svega par ljudi da su dobili stipendiju iz prve. Odbijaće vas, više puta. Ali to nije razlog da odustanete. Kad jednom spremite sve papire i odradite par kopija, posle vam je lako samo da ih štancate na vama bitne konkurse. I neka zakon verovatnoće bude vaša mantra u tom procesu; što se više puta prijavite, veće su vam šanse da ćete upasti. Jedan drug mi je rekao da ako se prijavi za 10 stipendija, jedna mora da ubode! I ubola je. Sad je na Erasmus Mundus programu u Portugalu (dobio je sunce). A sledećeg semestra ide u Berlin. Nije loše, zar ne? Zakon verovatnoće ne omanjuje.
Vaša lenjost je razlog što ja dobijam sve to!
Skoro sam pročitala podatak da od 90 000 bolonjskih akademaca Univerziteta u Beogradu, njih 1000 koristi mogućnost studiranja u inostranstvu. Ne budite lenji. Zna biti naporno pregledati tolike sajtove i eligibility/deadlines/application requirements stavke — nekad čovek izgubi sate ispred jednog programa dok ne skonta je l’ to to što mu treba ili ne. A dok sve to ispregledate, imate osećaj da ste uradili toliko toga, a u stvari tek ste počeli. Ali, kad pomislite šta sve možete da dobijete, trud koji ulažete stvarno je minimalan.
Cimajte se, ulažite u svoje obrazovanje i sebe i rezultati neće izostati.
Često čujem ljude u Srbiji kako kukaju i žale se oko ovog ili onog. Cimajte se, ulažite u svoje obrazovanje i sebe i rezultati neće izostati. Nemojte da taljigate svoj posao, studije i druge životne aktivnosti zato što vas kolege nerviraju, profesor je kreten ili niste dovoljno plaćeni. To nisu dovoljni razlozi. Ako se svojim radom predstavljate kao mediokritet, onda se nemojte žaliti ako to jednog dana i postanete.
Volontirajte
Strani univerziteti jako cene angažovane, aktivne studente sa puno veština i interesovanja — često to cene i više od akademskog proseka. Volontirajte. Ulažite u sebe, učite nešto novo svaki dan. I to ne samo da biste “stavili u CV”, već da biste obogatili sebe novim iskustvima i interesovanjima, da biste svesno radili na tome da vam život i vi sami budete bolji. Da biste se razvijali kao osoba.
Vidite šta vas iskreno zanima, izguglajte organizaciju koja to radi i pitajte ih da im se priključite. Do nedavno, u Srbiji je još vladala averzija prema volontiranju: “Jes’ ja da njima radim za džaba, pa to je takva eksploatacija!” Mislim da se stav promenio u poslednje vreme. Nisu sve organizacije fine, naravno, ima ih raznih. Probajte i nađite neku koja vam odgovara. Poenta je da se okrenete kvalitetnijem načinu provođenja slobodnog vremena od blejanja na kafama i skrolovanja fejsbuka. Mislite kako trošite svoje studentsko vreme i energiju. Mislite unapred, izvan ispitnih rokova.
Ulažite u sebe, učite nešto novo svaki dan. I to ne samo da biste “stavili u CV”, već da biste obogatili sebe novim iskustvima i interesovanjima, da biste svesno radili na tome da vam život i vi sami budete bolji. Da biste se razvijali kao osoba.
I razmišljajte o tome od samog početka fakulteta, što pre. Nemojte da čekate da vam se završi faks pa da se onda uključujete po organizacijama. Do tad ćete već biti očajni za poslom i postati onaj lik što se “svuda gura”. Ne dozvolite da vam jedine uspomene sa fakulteta budu ispiti, pivo, žurke i žene/momci — sve je to lepo, naravno, ali studentski dani mogu biti mnogo više od toga, uz dobru organizaciju!
Želela sam da podelim svoja iskustva jer mislim da bi drugima koji razmišljaju o studijama u inostranstvu pomogla. Nije nikakva nauka i ne treba veza. Naprotiv, konkursi u svetu van našeg regiona su uglavnom meritocracy-based, što znači da ako si zaslužio, dobićeš. Vaše je da zaslužite. Srećno! 🙂
