Ukoliko vam se čini da nove informacije zaboravljate skoro odmah pošto ste ih čuli, čak i ako ih zapišete, to je zbog toga što zaboravljamo skoro 40% novih informacija tokom prva 24h nakon što ih pročitamo ili čujemo. Ako efikasno hvatamo beleške, možemo da se prisetimo i zadržimo skoro sve informacije koje primimo.
FOTO: Clipart Panda
Kako da naučite da zadržite informacije?
Najefikasnije veštine tokom hvatanja beleški podrazumevaju aktivno, a ne pasivno učenje. Aktivno učenje na samog studenta stavlja odgovornost za naučeno. Istraživanjem se pokazalo da, kako bismo efikasno učili, treba da se aktivno bavimo gradivom koje učimo, tj. da ga iščitavamo, dopisujemo, diskutujemo o njemu i da rešavamo problemske situacije.
Takođe, treba da razmišljamo o načinu na koji učimo gradivo (metakognicija). To znači da, dok studenti uče sadržaj, treba i da razmišljaju kako ga uče. Šta vas zbunjuje? Kako se vaše mišljenje o toj temi menja dok učite? Šta vam je odgovaralo dok ste učili o ovoj temi, a možete da ponovite sledeći put? Šta vam i nije baš odgovaralo i šta bi trebalo da izbegnete sledeći put?
Istraživanja su pokazala da je hvatanje beleški najdelotvornije kad su beleške organizovane i na neki način menjane ili kada profesor da primere dobrih beležaka. Strategija za delotvorno hvatanje beležaka zahteva napor. Pola bitke sa studentima je dobijeno kad im pomognete da razumeju zašto treba da hvataju i redovno se vraćaju beleškama.
Studenti često misle da oni imaju odlično pamćenje i da nema potrebe da hvataju beleške, jer se mogu lako prisetiti gradiva. Istraživanje kaže da to baš i nije slučaj.
Cilj efikasnog hvatanja beleški jeste da vam pomogne da se prisetite onog što ste naučili i da to zadržite tokom vremena. Nemački psiholog Herman Ebinghaus je 1895. godine izvršio jedan od prvih eksperimenata u vezi sa pamćenjem i prisećanjem informacija, kao i efektom razdvajanja (što se vremenom povećavaju intervali između ponavljanja, bolje je pamćenje). Napravio je krivu zaboravljanja, koja pokazuje koliko brzo se informacije zaboravljaju tokom vremena, ako ne postoji strategija ili napor da se one zadrže u memoriji.
Stepen zaboravljanja se smanjuje ako se studenti bave svojim beleškama u toku prva 24h, ako ih iščitavaju, diksutuju o njima, dopisuju nešto ili uče iz njih. Drugim ponavljanjem, koje je vremenski kraće od prvog, možete se prisetiti skoro svih informacija. Trećim ponavljanjem, koje još kraće traje, možete se prisetiti celog gradiva.
Kako da najefikasnije hvatate beleške?
Kornel je 1950-ih napravio sistem za hvatanje beleški kao deo programa za pripremu studenata za fakultet. Efikasno hvatanje beleški je interaktivno i uključuje korišćenje originalnih beleški nekoliko puta zaredom da bi se pamćenje sadržaja poboljšalo.
Četiri etape dobrog hvatanja beleški
1. Zapisivanje
Pripremite papir za beleške uvek na isti način. Glavna tema treba da bude na vrhu stranice da bi se student fokusirao na ključni cilj učenja, a o kom treba da bude u stanju da diskutuje tokom predavanja.
Podelite papir na dve kolone, prva kolona treba da zauzme trećinu stranice. Prostor na levoj strani je za pitanja i dodatne beleške koje se mogu kasnije zapisati dok studenti razmišljaju o beleškama. Prostor sa desne strane služi da bi student zapisivao beleške sa predavanja, iz knjige, tokom eksperimenta u laboratoriji, video i audio zapisa ili bilo kog drugog izvora sadržaja.
Slušajte i zapisujte svojim rečima, parafrazirajte šta čujete, tako da vam to ima smisla, a nemojte sve što čujete/vidite doslovno zapisivati. Ostavite prostor i linije između glavnih ideja da biste kasnije promenili i dodali informacije.
Napravite svoj sistem istih skraćenica i simbola da biste uštedili vreme tokom hvatanja beleški. Pišite u tezama, ne cele rečenice. Koristite liste sa predznacima i brojevima gde god možete.
Naučite da usmerite slušanje na važne informacije, a ne na one nebitne. Pratite signale za ključne reči predavača ili iz drugog izvora, npr. „ovo je važno…“. Koristite markere i bojice da biste označili ključne ideje, promene u konceptu ili povezanost između informacija.
2. Sređivanje beleški
Pregledajte i menjate sadržaj beleški. Zapisujte pitanja na levoj strani blizu svojih beležaka na desnoj. Povezujte ključne delove sadržaja u beleškama korišćenjem boja i simbola.
Razmenjujte ideje i sarađujte sa ostalim studentima da biste proverili da li ste dobro razumeli gradivo i proveravajte jedni druge koliko su vam beleške jasne.
3. Aktivno korišćenje beleški
Povežite sve što ste naučili tako što ćete sažeti pisanjem ključne teme i tako što ćete odgovoriti na pitanja sa leve strane. Imajte na umu da sažimanje nije isto što i razmišljanje o beleškama tokom koga se student fokusira na svoje reakcije na učenje zadatka ili gradiva.
Učite iz svojih beležaka tako što ćete u okviru svog rasporeda učenja redovno ponavljati beleške za svaki predmet posebno. Obuhvatite sve informacije sa desne strane i koristite pitanja sa leve za brzo ponavljanje gradiva pre ispita.
4. Razmišljanje o beleškama
Kolega, mentor ili profesor bi trebalo da napiše povratnu informaciju, kako bi proverio da li je student razumeo gradivo tokom prve faze učenja. Studenti koriste povratne informacije tako što se fokusiraju na jedan deo koji im je teži tokom učenja. Studenti bi, takođe, trebalo da redovno razmatraju celokupnu temu sve do kolokvijuma i ispita.
IZVOR: The Conversation
